(песна за Скопје)
Добро утро, свету
се расони лесно
Андалузискиот пес
и невино се насмевна.
А Скопје му рече
„Чибу бе
песу смрдлив
ова не е Франција
и нема толеранција“
(особено не за пците)
Истовремено
Черчил (Винстон)
сонуваше сон со Чаплин
(ЧЧЧЧЧ-Чудно)
како вози
даблдекер бас
низ шарено Скопје (повторно)
а Морисеј
е во фон:
And if a double-decker bus
Crashes into us
To die by your side
Is such a heavenly way to die...
Дали е надреализам
ако Чаплин
и песот (андалузиски)
јадат бурек
сабајлечки
у Чаир
и бистрат политика?
Или е нареализам
Фото: Билјана Црвенковска
Оваа песна е дел од збирката „Голи стихови“ која ќе биде објавена многу скоро (кога ќе имам(e) пари :))
ReplyDelete